Zdravo drage moje! Konačno sam ugrabila vreme i sela da podelim sa vama šta se sve promenilo i šta sam naučila do sada u ulozi mame dvojice mališana...
Upravo i ovaj post posvećujem svim mamama jednog ili više dečaka...
Pre svega, moram da kažem da su moji momci, njih trojica centar mog sveta i moje sve! Moj muž pogotovo. On je moj kralj, a oni naši prinčevi.
Kao žena, nisam ni mogla da sanjam šta će me sve čekati kada sam saznala da ću roditi dečaka, kasnije ( nakon 11 meseci od porodjaja) još jednog. Kada smo dobili prvog sina i postali porodica, osećaj je bio izvanredan! Neopisiv! Emocije znatno jače i dublje, a srce puno.
Kao mama dečaka, stekla sam novo iskustvo, kao i svaka žena kada postane majka. Naučila sam dosta toga, sazrela i postala odgovornija još više. Dosta se toga promenilo, a pogotovo kada nam se rodio i drugi sin. Da mogu vreme da vratim, sve bih opet isto, iako je medju njima razlika samo 11 meseci, ne bih pravila veću, ova mi je taman.
A šta sam sve otkrila i naučila pored njih?
Bez obzira da li imate dečaka ili devojčicu, složićete se da sa njima svakoga dana naučite nešto novo. Učite iz faze u fazu i stičete novo iskustvo, koje vam kasnije mnogo znači kada dobijete drugo dete. I da, definitivno stojim iza toga da treba imati više od jednog deteta, ko ih ima, zna o čemu govorim...
Ljubav medju njima i sve veća povezanost je nešto što vam ispunjava srce iz dana u dan sve više. Stariji sin već uveliko mazi svog malog batu, zagrli ga, ponekad i poljubi. Daje mu sve, dudu, mleko da pije, igračke i ostalo... Zasmejava ga, a ima samo 18 meseci, vrlo dobro se trudi da mladjem održi pažnju svojim brbljanjem i glupiranjem, gde mu na sve to mladji, umesto aplauzom odgovara smehom i to vrlo glasnim.
Ono što ćete kao majka dečaka naučiti jeste, da sve ono čime ste se vi igrali biće zamenjeno vrištanjem, skakanjem, pentranjem i proveravanjem svakog točka na koji se naleti...
Eh da, oni grle najlepše, bez skrivenih motiva. To je prava i čista ljubav. Oni vole jednostavno i iskreno. Dobro, ponekad stariji zna da bude i pravi mangup. Hteo bi da se mazi kod nas, a ustvari cilj mu je da se dokopa tableta ili lap topa. I da, maze su prave, nekad više tatine, ali obožavaju da se maze.
Mladji sin nam je pravi hit. Za dobro jutro nas obavezno počasti prdežom. Izuzetno je talentovan za ispuštanje gasova, i to što zvučniji to bolje. A kada mu se pridruži stariji brat, e tada svira prava simfonija. Na šta sam već oguglala...
Vrlo su aktivni. Kao bebe su zaista bili mirni, stariji pogotovo. Mladji je još uvek, još neko vreme, dok stariji od kako je prohodao ne staje. Pun je energije, ne mogu da ga svrtim na jedno mesto, često i sapletem o njega. Na sredjenu kuću zaboravite. Penje i skače po nameštaju, baca igračke na sve strane, a nekad zna da ih sve ubaci bratu u krevetac, što se mladjem nekad baš svidi. Ako sam peglala veš i nisam ga odmah sklonila u ormar, za tili čas će sve biti razbacano po podu...
Nekad mi se čini da me uopšte ne sluša, iako razume sve...Mogu da mu pričam do sutra, jednostavno ga to ne interesuje, ima svoj program... O odeći tek da ne govorim, pogotovo kada su kod bake i deke... isprlja se dok se okrenem, a ja baš volim da im čuvam garderobicu, posebno ako su dobili od nama dragih ljudi ili smo im mi kupili jer nam se mnogo dopalo... No, važniji su oni, nego garderoba...
Ali, na sve to, ono što je najbolje i najsladje jesu njihovi zagrljaji. Kao majka dva decaka, naučila sam šta je prava ljubav, a oni vole celom dušom i to se kod njih, posebno kod starijeg baš vidi...
Upravo i ovaj post posvećujem svim mamama jednog ili više dečaka...
Pre svega, moram da kažem da su moji momci, njih trojica centar mog sveta i moje sve! Moj muž pogotovo. On je moj kralj, a oni naši prinčevi.
Kao žena, nisam ni mogla da sanjam šta će me sve čekati kada sam saznala da ću roditi dečaka, kasnije ( nakon 11 meseci od porodjaja) još jednog. Kada smo dobili prvog sina i postali porodica, osećaj je bio izvanredan! Neopisiv! Emocije znatno jače i dublje, a srce puno.
Kao mama dečaka, stekla sam novo iskustvo, kao i svaka žena kada postane majka. Naučila sam dosta toga, sazrela i postala odgovornija još više. Dosta se toga promenilo, a pogotovo kada nam se rodio i drugi sin. Da mogu vreme da vratim, sve bih opet isto, iako je medju njima razlika samo 11 meseci, ne bih pravila veću, ova mi je taman.
A šta sam sve otkrila i naučila pored njih?
Bez obzira da li imate dečaka ili devojčicu, složićete se da sa njima svakoga dana naučite nešto novo. Učite iz faze u fazu i stičete novo iskustvo, koje vam kasnije mnogo znači kada dobijete drugo dete. I da, definitivno stojim iza toga da treba imati više od jednog deteta, ko ih ima, zna o čemu govorim...
Ljubav medju njima i sve veća povezanost je nešto što vam ispunjava srce iz dana u dan sve više. Stariji sin već uveliko mazi svog malog batu, zagrli ga, ponekad i poljubi. Daje mu sve, dudu, mleko da pije, igračke i ostalo... Zasmejava ga, a ima samo 18 meseci, vrlo dobro se trudi da mladjem održi pažnju svojim brbljanjem i glupiranjem, gde mu na sve to mladji, umesto aplauzom odgovara smehom i to vrlo glasnim.
Ono što ćete kao majka dečaka naučiti jeste, da sve ono čime ste se vi igrali biće zamenjeno vrištanjem, skakanjem, pentranjem i proveravanjem svakog točka na koji se naleti...
Eh da, oni grle najlepše, bez skrivenih motiva. To je prava i čista ljubav. Oni vole jednostavno i iskreno. Dobro, ponekad stariji zna da bude i pravi mangup. Hteo bi da se mazi kod nas, a ustvari cilj mu je da se dokopa tableta ili lap topa. I da, maze su prave, nekad više tatine, ali obožavaju da se maze.
Mladji sin nam je pravi hit. Za dobro jutro nas obavezno počasti prdežom. Izuzetno je talentovan za ispuštanje gasova, i to što zvučniji to bolje. A kada mu se pridruži stariji brat, e tada svira prava simfonija. Na šta sam već oguglala...
Vrlo su aktivni. Kao bebe su zaista bili mirni, stariji pogotovo. Mladji je još uvek, još neko vreme, dok stariji od kako je prohodao ne staje. Pun je energije, ne mogu da ga svrtim na jedno mesto, često i sapletem o njega. Na sredjenu kuću zaboravite. Penje i skače po nameštaju, baca igračke na sve strane, a nekad zna da ih sve ubaci bratu u krevetac, što se mladjem nekad baš svidi. Ako sam peglala veš i nisam ga odmah sklonila u ormar, za tili čas će sve biti razbacano po podu...
Nekad mi se čini da me uopšte ne sluša, iako razume sve...Mogu da mu pričam do sutra, jednostavno ga to ne interesuje, ima svoj program... O odeći tek da ne govorim, pogotovo kada su kod bake i deke... isprlja se dok se okrenem, a ja baš volim da im čuvam garderobicu, posebno ako su dobili od nama dragih ljudi ili smo im mi kupili jer nam se mnogo dopalo... No, važniji su oni, nego garderoba...
Ali, na sve to, ono što je najbolje i najsladje jesu njihovi zagrljaji. Kao majka dva decaka, naučila sam šta je prava ljubav, a oni vole celom dušom i to se kod njih, posebno kod starijeg baš vidi...
Iako sa njima nekad zna da bude baš naporno, ja sa mojim dečacima uživam. Svom trojicom!!
Do sledećeg posta... Mommyof 2
Нема коментара:
Постави коментар